Kezdõoldal - Poèetna stranaLegújabb szám - Najnoviji brojSzerkesztõség - UredništvoAnyakönyvi hírek - Vesti od matièaraArchívum - ArhivaLinkek - LinkoviVendégkönyv - Knjiga utisakaE-mail

2007. november

Cmoldal
Mindennapi gondjaink
Községi hírek
A szegénység minden nemzet problémája
A lakosság tájékoztatása mindennél fontosabb
Sikeresen működik a közmunkák intézménye
Az önkormányzat munkájából
Újjáéledt a színház
Felhívni a figyelmet az idősek gondjaira
A háromnegyed évi terv teljesítéséről
A szakszervezet munkájának elismerése
Műhelymunkákkal a hatékonyabb nemzeti straégiáért
Csomagok adományokból
Egy régi életforma emlékei
A nemzet összetartozásának jelképe
Kiállítás, ünnepség
Sárguló vidékünk
Bot, pom-pom és díszes egyenruha
Fiatalok írják
Nyelvi figyelő
A rendőrségi felhatalmazásokról
Rendőrségi hírek
Hírek
Zöld levél
A foglalkoztatottak védelme
Főnixként éledt fel hamvaiból a budzsáki horgásztanya
Különleges osztálytalálkozók
Az eltűnt idő nyomában
Árnyas oldal
Tarka oldal
Impresszum

FIATALOK RJK
MLADI PIU

Tnchztallkoz

    2007. szeptember 15-n kerlt megrendezsre a 12. Vajdasgi Tnchztallkoz s Kirakodvsr az jvidki Petfi Sndor Magyar Mveldsi Egyeslet (MME) szkhelyn. Mr kora dlutn foglalkozsok (gyngyfzs, nemezels, rongybabakszts, csuhzs, rokkzs, szvs, csipkevers, korongozs) szrakoztattk a rsztvevket s a vendgeket, valamint klnbz tnchzakban lehetett rszt venni.
    18,30 perctl kezddtt a npzenei glamsor, melyben Vajdasg meghvott egyttesei csillogtattk meg tudsukat, de volt, aki szlban s duban mutatkozott be. Mi, az adai Esztena egyttes is fellptnk. Az egyttes tagjai: Fehr Orsolya, Solymosi Melitta, Raffai va, Csuvik Oszkr, Lakatos Adrin, Kos Dezs, Vn Leontina s Dobrotka Katinka. Mmoldvai dallamokat jtszottunk furulya, dob s heged segtsgvel. Trk dm ksztett fel bennnket. Ezen a glamsoron fellpet mg az adai rgylus is. 20 rtl indult a nptncos msor a nagysznpadon. Itt 7 tnccsoport s 2 du kprztatta el a kznsget. A csods fellps utn minden tncolni vgynak indult a hajnalig tart tnchz, melyben mindenki kedvre mulathatott. A rendezvny mottja: Tgassgot neknk is!

Dobrotka Katinka
Ada, Cseh Kroly lt.Isk. 8.c. osztly

Kiss Istvn 6.c rajza

Ovde sam zbog druga

Nisam ovde da se igram stvarima.
Poslata da se igram drugarima.

Mogla sam da budem aba ili ovac,
Ali nisam poslata da zaraujem novac.

Meni nisu vane pare
Ja bih da imam drugare!

Odrasli mi kau:
"Zato si ak, zar ne vidi koliko si jak?"

Meni nije vano da budem jak,
I da imam maine, struga.
Meni je vano da imamo druga!

Volim svoga druga, njemu kaem muku,
Zajedno se izgramo i pravimo luku.

Kada sam liena slobode,
Drug neto kae i pola bola ode.

Igrake volim, vrtim se u krug,
Ali najbolja igraka je dobar drug.

Sara Todorovi 6.a.

A kutya s a Nap
(Hazuds mese)

    Van neknk egy kutynk, aki egy nap bvsz-mutatvnyokat mutatott be. Felllt kt lbra s felugrott a tetre. A tetn vgigment fejen llva, s mikor leugrott, egy macska pottyant valahonnan a szjba. A macska prblt meneklni, de nem tudott. Jtt a megment egr. Megharapta a kutyt, a macska pedig elfutott. A kutya ekkor dhben akkort ugrott, hogy a tengerig replt. A tengeren pedig nyaralt. szgumival szni ment, ekkor tallkozott egy vz alatti majommal, s a vz tetejn egykerek biciklivel bohcmutatvnyt mutattak be a parton ll halaknak. A Nap lejtt az grl, s elvette tlk a biciklit. Ekkor egy levlre ugrottak, s felvitettk magukat a Naphoz. Ott a Nap fekete virgokat doblt rjuk, hogy ne kerljenek a bicikli kzelbe. A vz alatti majom s a kutya megsrtdtek, visszarepltek a Fldre, s azta sem nznek a Napra.

Vastag Nikolett II. b,
Cseh Kroly ltalnos Iskola



Az ess napok bekszntse eltt Ada kzpontjban igencsak sernykedtek a Cseh Kroly ltalnos Iskola segdtagozatos dikjai.
Szmukra ez a munka vrl-vre nagy rmet szerez, a jrkelk pedig egy-egy mosolyt kldenek feljk.


Knjiga u svetu dananjice
Razmiljanja jedne srednjokolke

"Jer, pripoveda i njegovo delo ne slue niemu ako na jedan ili drugi nain ne slue oveku i ovenosti". (Ivo Andri)

    Od 22. do 28. oktobra tekue godine, trajao je 52. meunarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine, beogradski sajam knjiga imao je ast da ugosti jednog od najznaajnijih pisaca Amerike, Vilijama Tenera Volmana, kanadski pisci Norman Ravin, Mari-Luiz Te, David Homel, David Albaxari..., kao i poznati italijanski pisac, pesnik i esejista, Dante Mafija su takoe bili prisutni 52. sajmu knjiga. Zatim, prikazane su i neke nove knjige: roman Ljiljane Habjanovi-urovi "Zapis due", zatim "Izabrana dela" Vilijama Blejka, u prevodu Dragana Pureia, "Moralistiki fragmenti" Mila Lompara i Hebrejsko-srpski renik, Ane omlo.
    Verujem, da za mnoge ovo nita ne znai. Iskreno, do nedavno nije znailo nita ni za mene... "Knjige?", "itanje?" - "emu to?!" "Knjievnost?" "ta je to?!" - esto sam se pitala, i redovno ostajala bez odgovora, mislei: "Ah, to je za odrasle!" Da, to je ilo tako iz dana u dan, sve dok nisam sa svojom kolom posetila sajam knjiga i videvi masu ljudi koja zainteresovano eka od tanda do tanda, od hale do hale, traei neto... neto ta bi mogli da proitaju! Tada sam zastala, i postavila sebi pitanje: "ta ja traim ovde?" Dugo sam razmiljala o tome, i na kraju zakljuila: "Budalo! Nije ni udo da ne zna ta e ovde, kada jednostavno ne zna ni ta oznaava glagol "itati"! Tada sam odluila da se malo vie posvetim traenju pravih znaenja tih, do tada nepoznatih rei, kao "knjiga", "knjievnost", "itanje"...
    Pod pojmom knjievnost jednog naroda ne podrazumeva se samo zbir dela objavljenih na jeziku toga naroda, nego i odreeni skup knjievnih vrednosti, vezanih uz probrana, najbolja dela koja je taj narod dao; taj skup vrednosti je svojevrsni "odraz" toga naroda, ali i kreativni element njegove drutvene svesti. Umetnika ostvarenja iz prolosti, kaemo obino, ine svetle putokaze ka budunosti.
    Nai narodi su dugo bili pod tuinskom vlau, podreeni tuim dravnim i kulturnim institucijama, a zbog siromatva, kola je predstavljala luksuz... Tako je, do skora, njihova knjievnost imala i jednu funkciju koja ne proizilazi iz prirode umetnosti koja joj je naknadno pridodata i koja je rezultat odreenih istorijski prilika funkciju prosveivanja i osveivanja.
    Knjievnost kao umetnost jeste duhovni fenomen, a duh ne zna za granice.
    Pored osnovnog znaenja, ogranienog na polje umetnosti koja se reima slui, termin knjievnost danas uva u sebi i tragove potisnutih shvatanja... Iako se ovaj pojam vie ne ograniava na knjigu i pisanje, predstava o knjizi zatitra negde u svesti kada se knjievnost pomene. O knjievnosti se vie ne govori kao o obrazovanju koje ovek stie i u sebi nosi, ali duh itatelja ostaje od nje nedvojiv.
    Kada se govori o odnosu knjievnosti i morala, nezaobilazna tema ostaje delovanje knjievnosti na norme ponaanja ljudi.
    Postoje miljenja prema kojima je moralno dejstvo pesnitva pozitivno, snano i sutastveno, ali nisu retke ni zamerke pesnitvu da ugroava prave vrednosti.
    Shvatajui podraavanje kao osnovni umetniki postupak, Platon je traio da se graani, uvari idealne drave, klone podraavanja, pa i same umetnosti. Ako ve neto podraavaju, smatra Platon onda "jo od malih nogu moraju da podraavaju ono to njima dolikuje: hrabrost, odvanost, bogobojaljivost, estitost, slobodoumlje i druge takve osobine" Sa tog gledita, ne bi se smelo umetniki obraivati nita od onoga to je u ivotu runo, da ne bi izazivalo sablazan. Strah od sablanjivog delovanja neijeg ponaanja kad ga umetnici prikau, naroito prilepivost primera sa pozorine scene, navodi moraliste da ogranie umetnike na obraivanje idealnih likova, uzora na koje se valja ugledati.
    Umesto oveka kakav jeste, moralisti bi u umetnosti hteli da vide oveka kakav treba da bude. Francuski enciklopedisti su na primer, podrazumevali da je umetnost u slubi morala i da je za njeno pozvanje predstaviti vrline kao neto lepo, a poroka kao neto runo. Cenjena je takozvana "pesnika pravednost", koja bi iskazivala da svaki porok bude na vidan nain kanjen. "Teatar je lek za bolesti moralne" - izjavljuje u istom smislu Jovan Sterija Popovi u svom spisu. "O teatru i teatralnim delima" (1852). Moraliste uznemirava umetnika slka poroka jer veruju da e ovaj, stoga to je uoblien umetniki, postati u ivotu privlaan.
    Za umetnost je reeno da je "najkrai put od oveka do oveka. Ona ljudima omoguuje da neposredno osete kako drugi ljudi ive i doivljavaju svet. Prenosei se u tuu sudbinu doaranu u knjievnom delu, bolje razumevamo svoje blinje. Bez takvog razumevanja ovek bi teko mogao da bude zaista dobar. U tom smislu se kae i da pesnitvo ljude humanizuje, ini oveka ovenim.
    Nauka i tehnika novog doba otvorile su etike probleme o kojima strarija drutva nisu ni slutila. U svetu modernog naoruanja, prometa organa za presaivanje i eksperimentisanje genima - na pitanja gde poine i gde prestaje ovenost nema gotovih odgovora.
    Knjievnost nastavlja da se nosi sa moralnim izazovima svake vrste.
    Sada me mama pita: "Da li jo uvek misli da je knjiga samo za odrasle?" - a moj odgovor je: "Ne, sada znam da je knjiga za one koji ele da odrastu!

Jelena ijaki
IIKarlovake gimnazije

novembar 2007.

Naslovna strana
Opštinske vesti
Uspešno funkcioniše institucija javnih radova
Prezentacija opštine Ada u Sloveniji
Zajedničkim snagama do posla
Iz rada lokalne samouprave
Devetomesečni izveštaj
Mladi pišu
Vesti iz policije
Šarena strana
Impresum


Design by VA